Elektronika eksperiment

Alfa izvor iz detektora dima (syn Am241) ili prirodni Ra226 iz kazaljki starog sata, obmotan Al folijom, iz folije izbacuje brzi neutron i folija postaje brzo raspadljivi P30 (2,5 minuta /2). Fosfor se raspada do stabilnog Si30 uz emisiju pozitrona, koji anihilacijom stvaraju gama fotone. Ako se alfa izvor obložen aluminijumom nalazi i u plastičnoj ambalaži (u vodi ili uglju), brzi neutron se u plastici (jezgra vodonika) usporava na 1m/s i takav, usporen, je sposoban da nuklearno udari svako jezgro na koje naiđe, stvarajući produkte koje je nemoguće predvideti. Kazaljke u ziplock kesici sa tabletom zeolita Početni radijum iz kazaljki starog sata po ispuštanju alfa čestice postaje kratkoživući Radon, gas koji (nakon 4 dana poluraspada) prelazi u još brže raspadajući metal polonijum (3 minuta), pa preko pet-šest raspada (za nekoliko decenija) postaje stabilno olovo. Napisano je da alfa iz radijuma lako reaguje sa aluminijumom. Kao eksperiment, mineral zeolit, aluminijum silikat, ima jak ...

Ako (sinus 50Hz) trafo od 100W na isto jezgro namotate kao 150W, dakle manje navojaka deblje žice i veći magnetni fluks, radiće besprekorno ali samo dok je sekundar opterećen. Čak će se deblja i kraća žica manje grejati. Skidanje potrošača sa sekundara uvodi jezgro u zasićenje, tako da na primarnoj strani ostaje samo termogeno opterećenje koje je približno nula - nestaje induktivna otpornost omega puta L, i suštinski ostaje neinduktivna žica primara - kratak spoj. Dobro je znati da trafo uslovno može da radi na značajno većoj snazi od od one koju definiše površina poprečnog preseka jezgra. Poračun transformatora se ne radi po maksvelovim jednačinama - zapalio bi se, nego se koriste nomogrami, nagoaka krive i nikvistovi kriterijumi. Moguće je iz trafoa izvući značajno veću snagu od nominalne, ograničenje je debljina i grejanje žice. Grejanje jezgra je isključivo posledica vrtložnih struja, i smanjuje se smanjivanjem provodnosti jezgra (izolovanim limovima). Za 220V ulaznog napona potreb...

Snažan linearni pojačavač, pogodan kao predstepen u izlaznom pojačavaču predajnika. Sa izlaznom snagom -8dB u celom frekventnom opsegu promena amplitude je manja od 0,1dB. Uz blago kvarenje linearnosti daje +14dBm (recimo 25mW). Razvijen i često i rado korišćen u Imtelu, uglavnom u predstepenima TV predajnika (A ili AB klasa).   Drugi pojačavač ima značajno manju dinamiku od prvog, i pogodan je za širokopojasno poboljšanje VHF prijema. 

Aditivno mešanje signala je matematički ekvivalent sabiranja. Signali zajedno postoje u istom prostoru, svaki za sebe. Kao dva zvuka, klavir i violina, iako su zajedno, ne utiču jedan na drugi. Multiplikativno mešanje odgovara množenju. U elektronici je neophodan nelinearni element da bi dva signala stvorila treći - njihov zbir, i četvrti - razliku frekvencija. Kao nelinearni element koristi se dioda, tranzistor, a nekada elektronska cev. Uvo ima nelinearnu krivu osetljivosti. To znači da može da od dva zvuka stvori treći, pa da čuje zvuk kojeg u prostoru uopšte nema. Potrebno je snagom premašiti prag čujnosti na toj frekvenciji. Kada uvo to radi, osećaj zvuka, muzike, je punoća, bogatstvo, harmonija, i zato volimo glasnu muziku. Kada muzički uređaj (koji je prepun nelinearnih elemenata) to radi, zvuk je užasan, škripav i van harmonije, jer proizvod mešanja nije u harmonijskom nizu (2f=oktava više) nego 3f, falš. Ultrazvuk je svaki zvuk iznad 20KHz. Mi ga ne čujemo. Ali: Ako u prostoru...