Transformator 150%

Ako (sinus 50Hz) trafo od 100W na isto jezgro namotate kao 150W,

dakle manje navojaka deblje žice i veći magnetni fluks,

radiće besprekorno ali samo dok je sekundar opterećen.

Čak će se deblja i kraća žica manje grejati.

Skidanje potrošača sa sekundara uvodi jezgro u zasićenje, tako da na primarnoj strani ostaje samo termogeno opterećenje koje je približno nula - nestaje induktivna otpornost omega puta L, i suštinski ostaje neinduktivna žica primara - kratak spoj.

Dobro je znati da trafo uslovno može da radi na značajno većoj snazi od od one koju definiše površina poprečnog preseka jezgra.

Poračun transformatora se ne radi po maksvelovim jednačinama - zapalio bi se, nego se koriste nomogrami, nagoaka krive i nikvistovi kriterijumi.

Moguće je iz trafoa izvući značajno veću snagu od nominalne, ograničenje je debljina i grejanje žice. Grejanje jezgra je isključivo posledica vrtložnih struja, i smanjuje se smanjivanjem provodnosti jezgra (izolovanim limovima). Za 220V ulaznog napona potrebno je namotati primar debelom žicom za 110V, i napajati ga preko dimera (trijak, dijak, rc kolo) i smanjivati vremensku konstantu - povećavati ugao provođenja - do tačke kad trafo počne da zuji. Na izlazu transformatora nije sinus, pa nije pogodan za induktivne potrošače. Izlazna snaga je značajno veća od istog jezgra u sinusnom modu.

Jezgro transfomatora 100W 50Hz, na svega 60Hz može preneti 30% veću snagu, a na 100Hz više nego dvostruku.

Konstruktor transformatora mora unapred da zna da li postoji DC komponenta, da li je potrebno transformisati snagu (gvozdeno ili feritno zatvoreno jezgro sa jakom spregom) ili potencijal - elektromotornu silu (visokonaponska pobuda (otvoreno visokonaponsko), ili jezgro sa procepom koji sprečava zasićenje zbog jednosmerne struje (nesimetrični audio izlaz).